ХЕ Дабар

Хидросистем Требишњица се заснива на вишенамјенском искоришћењу вода крашких поља Источне Херцеговине, као основном ресурсу на овом подручју. Истраживањем и студирањем овог подручја дошло се до сазнања да је читаво подручје неопходно третирати као јединствену водопривредну цјелину, јер се једино тако могу обезбједити максимални ефекти вишенамјенског коришћења вода. Израдом потребне пројектне документације за градњу објеката и постројења, обезбјеђена је јединственост коришћења вода у читавом систему, а сама динамика изградње зависи од потреба електроенергетског система и расположивих финансијских средстава. Упоредо са експлоатацијом постојећег дијела хидросистема, посљедњих година се интезивно истражује и пројектује ХЕ Дабар, као прва хидроелектрана на подручју Горњих хоризоната. Садашња концепција ХЕ Дабар усвојена је Водопривредном основом крашких поља Источне Херцеговине, а у основи потпуно одговара захтјеву вишенамјенског коришћења вода. Коришћење вода у оквиру Хидросистема Требишњица разматрано је у више етапа, уз континуално изучавање хидролошких и хидрогеолошких особина. Ово подручје је међу најбогатијим са падавинама на подручју бивше Југославије. У свим разматрањима, основна концепција је била у смислу избора оних рјешења гдје би се што веће количине воде задржале и изравнале у акумулацијама и најкраћим путем спровеле до степенасто распоређених енергетских постројења и других корисника воде. Посљедња концепција, са 7 планираних хидроелектрана и 6 акумулационих базена у систему, произашла је из усвојеног Основног пројекта из 1976. године. Изградњом система стварају се повољни хидролошки услови на горњим крашким пољима, тј. одвођење вишка воде са крашких поља у влажном периоду године и довођење потребних количина воде за наводњавање. Дио хидросистема назван "Горњи хоризонти", обухвата у коначној етапи коришћење вода на правцу Гатачко поље-ријека Заломка-Невесињско поље-Дабарско поље-Фатничко поље-акумулација Билећа. У овај систем се у коначној етапи уводи дио вода сјеверозападног дијела Невесињског поља. Све воде система доведене у акумулациони базен "Билећа", могу се на даљем паду од 402 м енергетски користити до мора, преко већ изграђених хидроелектрана ХЕ Требиње И, ХЕ Требиње ИИ, ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина, које су сукцесивно улазиле у погон почевши од 1965. (ХЕ Дубровник) до 1981. (ХЕ Требиње II). Преостале три хидроелектране припадају подсистему Горњи хоризонти и то: ХЕ Невесиње (61 МW), ХЕ Дабар (160 МW) и ХЕ Билећа (30 МW).

При избору основне концепције грађења ХЕ Дабар пошло се од специфичних теренских, климатолошких, хидролошких, геолошко-геотехничких, саобраћајних и других утицаја на изградњу објеката. На концепцију грађења утицала је и специфична диспозиција ХЕ Дабар коју сачињавају слиједећи објекти: брана Пошћење доводни тунел са улазном грађевином чвор стројаре (тлачна цијев са водостаном, стројара и објекти пред стројаром) компензационо-регулациони базен и канал у Дабарском пољу тунел између Дабарског и Фатничког поља (који је већ изведен) канал у Фатничком пољу. Привредна градилишта, градилишна насеља и саобраћајнице Несметано одвијање радова на свим објектима постројења ХЕ Дабар, захтјева довршетак припремних радова. Топографски услови и међусобна удаљеност објеката ХЕ Дабар, захтјева формирање више привредних градилишта и градилишних насеља са свим потребним инсталацијама и пратећим објектима, као и мрежу приступних путева. Из напријед наведених услова, произлази да је за изградњу објекта ХЕ Дабар неопходно формирати слиједећа привредна градилишта: 1. Градилиште - Брана Пошћење 2. Градилиште - Улазна грађевина 3. Градилиште - Приступни ров Стражевица (прва и друга дионица доводног тунела) 4. Градилиште - нападно мјесто Крај доводног тунела (трећа дионица доводног тунела, доња комора и вертикални шахт водостана) 5. Градилште - Водостан (горња комора водостана) 6. Градилиште - Чвор стројаре (тлачна цијев, стројара) 7. Градилиште - Канал у Дабарском пољу 8. Градилиште - Канал у Фатничком пољу Наведена привредна градилишта прати отварање градилишних насеља чији би број зависио од евентуалног спајања ближих градилишта на заједничко насеље. За потребе ХЕ Дабар је предвиђена изградња више приступних путева који би служили током изградње и касније у експлоатацији постројења. Поред приступних путева извршило би се измјештање мањих дијелова постојећих путева у дужини цца 10 км. Потребно је изградити слиједеће приступне путеве: до бране Пошћење - 4,3 км до улазне грађевине - 1,0 км до нападног рова Стражевица - 0,8 км до депоније и нападних ровова за приступ водостану, галерији затварача и тунела - 6,5 км до канала у Дабарском пољу - цца 800 м. Поред ових приступа потребно је измјестити дио пута Столац-Плана у дужини 1,94 км. Измјештање овог дијела пута је предуслов за почетак радова на формирању платоа пред стројаром са зградом за разводно постројење 110 kW у којој је смјештено постројење од 20 kW за потребе радова на стројари. Такође се треба измјестити и дио пута Невесиње-Берковићи у дужини 10 км.

Хидрограђевински објекти Акумулациони базен Акумулациони базен за ХЕ Дабар је смјештен у доњем дијелу Невесињског поља гдје се завршава надземни ток Кољешке ријеке (Заломке) и гдје се у природним условима, због ограничене пропусне моћи понора Биоград, сваке године у влажном периоду формира природна акумулација. Укупна запремина акумулационог базена до нормалне коте успора 836,00 m.n.m. је 61,80 милиона m3. Корисна запремина је 52,80 милиона m3, а површина водног лица на коти нормалног успора је 904 hа. Максимална поплава са вјероватноћом појаве 0,1% долази до коте 844,31 m.n.m у условима рада ХЕ Дабар, што је условило изградњу заштитног насипа иза понора Врањача на природном превоју са котом 838,00 m.n.m. Како не би дошло до преливања великих вода и отицања долином Крушевачког потока према Брегави, круна заштитног насипа је на коти 846,00 m.n.m Брана "Пошћење" За формирање акумулационог базена предвиђена је изградња бране на око 3 km узводно од понорске зоне. Брана је бетонска, гравитационог типа, максималне висине 40 m и са дужином на круни од 288 m. Брана се фундира на конгломератима са претежно карбонатним везивом, уз мање учешће пјешчара, лапораца и глинаца. Стијена на којој се фундирани објекат, након скидања површинског слоја, има добре геотехничке карактеристике. Стијена је средње до мало водопропусна. За евакуацију великих вода на брани је слободни прелив са два нивоа преливне круне (836,00 и 838,00 m.n.m.). Наиме, карактеристика ове бране је да не постоје услови сободног отицања у низводном току, због затворене долине и ограничене пропусне моћи понора. Ова природна околност условљава могућност плављења низводног простора, а у случајевима већих дотока великих вода и њено потпуно плављење. Средњи (нижи) прелив је димензионисан за протицаје који доводе до плављења низводног простора, након чега се активира и остали дио прелива. У брани је предвиђен темељни испуст са намјеном за контролисано испуштање вода при пражњењу акумулационог базена у низводни ток. Пропусна моћ темељног испуста усклађена је са пропусном моћи понора. Укупна запремина бране са припадајућим конструкцијама је 51.500 m3. Круна бране је на коти 842 m.n.m, чиме је омогућено њено коришћење и при поплавама са повратним периодом од 100 година (у условима континуираног рада ХЕ Дабар са пуним капацитетом). Доводни тунел Траса доводног тунела одабрана је у складу опште диспозиције постројења (посебно локације машинског постројења), водећи рачуна о топографским и геодетским условима, као и о дужини трасе. Улазна грађевина је смјештена уз корито Завидолске ријеке и око 3,5 km је удаљена од бране Пошћење. На улазној грађевини предвиђена је решетка и затварач за затварање тунела за потребе контроле и одржавања. Укупна дужина доводног тунела је 11.085 m и пролази кроз двије различите геолошке средине. Одабрани пречник тунела је 4,60 m. На цијелој дужини тунела је предвиђена бетонска облога дебљине 30 cm са и без арматуре, зависно од геотехничких особина стијене на појединим дијеловима трасе. За извођење радова на тунелу предвиђена су два нападна рова (Стражевица, дужине 830 m и Водостан, дужине 295 m). Водостан На крају доводног тунела је водостан, цилиндричног типа са вертикалним окном пречника 8,50 m и са доњом и горњом комором. Доња комора са вертикалним шахтом чини једну цјелину, тј. хоризонтални дио дужине 40 m (доња комора) и вертикални дио висине 38 m. Оба дијела имају исти пресјек. Горња комора је симетрично постављена у односу на цилиндар водостана. Сваки крак је дужине 30 m. Укупна активна запремина горње коморе је 7180 m3. Тлачна цијев Положај трасе и нагиба тлачне цијеви одабран је у склопу анализе најповољнијег положаја стројаре и дужине приступног и одводног тунела. Усвојена је траса тлачне цијеви под углом 290, пречника 3,70 m на цијелој дужини до рачве пред стројаром. Иза водостана, тлачна цијев пролази кроз галерију затварача са лептирастим затварачем 3,70 m и са ваздушним вентилом. Укупна дужина тлачне цијеви (до рачве) је 764,00 m. Иза доње вертикалне кривине пред стројаром, предвиђен је рачва са три гране ф2,15 m, са редукцијом на ф 1,40 m. Тлачна цијев је са челичном облогом, а рачуната је за нејнеповољније погонске услове при максималном нивоу поплаве у Невесињском пољу. Простор између ископа и челичне облоге испуњен је бетоном. Дебљина ове испуне је 35 cm. Стројара Кроз поновно поређење подземне и надземне стројаре, у оквиру допуне Идејног пројекта, утврђене су техничке и економске предности надземне варијанте. Стројара је смјештена у дну брдског масива. Кроз анализу режима рада хидроелектране, гдје се уз енергетске постављају и одређени водопривредни захтјеви (минималне количине испуштања), усвојено је рјешење са три јединице са протоком од 18,5 m3/s. Висински положај нотажног платоа одређен је на основу анализа поплава у Дабарском опљу, уз одговарајуће сигурносно надвишење. Тлоцртне димензије ископа дубљег дијела стројаре су 4,4,0 x 18,00 m, с тим да се ископ повећава идући навише. Димензије стројаре на коти монтажног платоа су 53,40 x 34,40 m. Укупна висина стројаре износи 38,00 m. У стројари су смјештена три агрегата укупне снаге 160 МW са три Францис турбине, које су на вертикалној осовини везане на трофазне синхроне генераторе са тиристорском побудом и уређајима за аутоматску регулацију напона. За манипулисање опремом служи мостовска дизалица распона 16 m и носивости 1250+250 kH. Објекти пред стројаром На платоу укупне површине цца 5000 m2, који се формирао од депоније ископаног материјала, смјештени су погонски пратећи објекти неопходни за рад постројења и то: командно-погонско-управна зграда са двије етаже, укупне површине 1360 m2, разводно постројење 110 kW, једнополно метално оклопљено, изоловано гасом СФ6, помоћни погони са радионицама, складиштима, Диесел агрегатом и др.; на платоу је посебно издвојена зграда друштвеног стандарда (ресторани са кухињом и другим припадајућим просторијама). Као издвојени објекат ван платоа предвиђено је уљно господарство са запаљивим материјалима. Канал кроз Дабарско поље са компензационо-регулационим базеном Канал кроз Дабарско поље, дужине 6750 m, служи са одвођење вода из ХЕ Дабар до тунела Дабар-Фатница, који је већ раније изграђен. Овај канал уједно служи за прихватање властитих вода, које извиру у одређеним периодима године по рубу поља. На тај начин се врши одводњавање поља. Попречни пресјек канала је трапезни са нагибом косина 1:3. Да би се спријечили губици воде, канал је на цијелој дужини обложен облогом од прсканог бетона дебљине 6 cm. За потребе дневног изравнања воде, ради усклађивања рада ХЕ Дабар са пропусном моћи тунела Дабар-Фатница, као и за осигурање континуираног испуштања потребих мањих количина воде у току дана (за потребе наводњавања) и друге водопривредне захтјеве, предвиђено је проширење канала ради стварања компензационог базена. Укупна дужина проширеног канала је 770 m, а запремина 105000 m3. Канал кроз Фатничко поље Канал кроз Фатничко поље дуг је 2760 m и служи за спровођење вода од излаза из тунела Дабар-Фатница до улаза у доводни тунел Фатница-ХЕ Билећа, који је у фази извођења. Овај канал прихвата и воде из повременог врела Обод у Фатничком пољу. До споја са одводним каналом из врела Обод овај канал има пропусну моћ 55 m3/s, а даље до улазне грађевине доводног тунела 80 m3/s. Канал је такође обложен прсканим бетоном. Хидромеханичка опрема Потребном хидромеханичком опремом као и осталом погонском опремом снабдјевени су слиједећи објекти: темељни испуст на брани Пошћење улазна грађевина на доводном тунелу водостански затварач тлачна цијев дифузорски затварачи водотијесна врата и цијев за пражњење на водоводном тунелу затварач за одржавање нивоа у компензационом базену. Темељни испуст је предвиђен за пражњење акумулације. Пречник испуста је 2,2 m и снабдјевен је слиједећом опремом: улазна решетка, улазни лијевак, челична облога, прелазни комад, табласти затварачи (улазни) и регулациони сегментни излазни затварач. Захват воде из акумулације обезбијеђен је путем улазне грађевине која је снабдјевена решетком на улазном лијевку и главним сигурносним затварачем. Димензије решетке су 6,60 x 9,00 m са свијетлим размаком између штапова од 100 mm. Чишћење решетке се обавља уређајем за чишћење са коте круне платоа изнад грађевине. Димензије свијетлог отвора затварача су 3,6 x 4,6 m. Озрачивање простора иза затварача омогућено је аерационим шахтом (5,6 x 3,6 m) који уједно служи за спуштање возила при ревизији тунела. На приступној штолни доводног тунела предвиђена су водотијесна врата за затварање овог приступа и излазак возила након ревизије тунела. Врата су изграђена у челичној завареној изведби, а бртвљење је са округлом профилисаном гумом. Димензије водотијесних врата су 3,40 x 2,60 m. Иза водостана је предвиђен лептирасти затварач пречника 3,70 m. Затварач се налази у посебној подземној галерији и спојен је са тлачном цијеви помоћу прирубница. Користи се као сигурносни затварач у случају да откаже предтурбински и због тога његова брзина затварања мора усаглашена са брзином затварања предтурбинског затварача. Коса подземна тлачна цијев је под нагибом 290 и пречника 3,70 m. Тлачна цијев полази из водостана са улазним лијевком и једним цилиндричним комадом ф 4,6 m, дужине 4,5 m. Цијев пролази кроз галерију и у њој се уграђује лептирасти затварач. Иза галерије цијев преко горњег кољена прелази у коси дио. Дужина косог дијела цијеви износи 658,34 m и завршава се горњим кољеном на које се надовезује хоризонтална кривина и рачва.Тлачна цијев се рачва на три крака ф 2150 mm, који конвузором прелазе на коначну мјеру до прирубнице кугластих затварача ф 1400 mm. Као дифузорски затварачи предвиђена су три сета табластих затварача, димензија свијетлог отвора 2,50 x 3,20 m. Затварачи су једнодјелни и израђени у завареној челичној конструкцији. Бртвљење затварача је узводно профилисаном гумом. На преласку из компензационог базена у канал кроз Дабарско поље предвиђена је клапна, рибљи трбух, димензија свијетлог отвора 3,00 x 7,00 m. Клапна је челичне конструкције са гуменим бртвљењем. Електромашинска опрема Стројара ХЕ Дабар је надземна са три етаже: турбинска, генераторска и монтажни плато. У стројарници ће бити постављена три агрегата укупне снаге 160 МWA са свим помоћним турбинским и генераторским уређајима. За манипулисање опремом служи мостовска дизалица, распона 16 m и носивости 1250+250 kH. С обзиром на конструктивни пад одабране су Францис турбине чија снага уз називни проток од 18,3 m3/s и степеном корисног дејства ((ета))=0,93 износи П=57,6 МW. Специфичан број окретаја је 110 o/min, док називни број окретаја износи 584 о/min (усвојени н=600 о/min). На основу називне снаге турбине, уз цос((ФИ))+0,9 (дефинисан студијом о укључењу ХЕ Дабар у електроенергетски систем) и степен корисности генератора ((ета))=0,98 одређена је снага генератора 63 MWА. Називни напон износи 10,5 kW ± 5%, а мД2 ротора је 400 tm2. Називна снага блок трансформатора је одређена снагом генератора и износи 63 МWА. Трансформатори су трофазни двонамотајни слиједећих карактеристика: виши наопн 121 kW, нижи напон 10,5 kW, фреквенција 50 Hz. Хлађење генератора је циркуларно-ваздушно са воденим хладњацима причвршћеним на кућишту статора. Кочење генератора је електрично и механичко. Гашење пожара генератора је стабилним противпожарним уређајем са хлором. Хлађење трансформатора је воденим хладионицама (тип хлађења ОФ WФ). Гашење пожара трансформатора се врши помоћу спринклер система на принципу распршене воде. Разводно постројење 110 kW Разводно постројење 110 kW је унутрашње изведбе једнополно, оклопљено и изоловано гасом СФ6. Каблови 110 kW и командно-сигнални каблови се воде кабловским каналима у поду просторије. Далеководна поља су опемљена проводним изолаторима за прелазак са унутрашњег СФ6 дијела постројења на вањски дио постројења. У згради постројења 110 kW су смјештени ормари ручног управљања и локалног надзора, као и уређаји гасне инсталације. Властита потрошња електране Предвиђена су три извора напајања: 1. основни, са генераторског отцјепа 2. резервни, преко мреже 20 kW 3. сигурносни, Диесел арегат. Са генераторског отцјепа и из мреже 20 kW могуће је напајање цјелокупне властите потрошње, а Диесел агрегат је предвиђен за неопходне потрошаче и покретање једног агрегата. Експлоатација система властите потрошње одвијала би се на слиједећи начин: почетно напајање потрошача у електрани, прије стављања првог агрегата у погон, вршило би се из 20 kW мреже након уласка агрегата у погон извршило би се прекопчавање, тако би се са отцјепа напајала цјелокупна властита потрошња електране у случају да преко 20 kW система није омогућено напајање прије пуштања једног агрегата у рад, тада би се напајање неопходних потрошача вршило Диесел агрегатом. Управљање и заштита Управљање ХЕ Дабар је предвиђено са три нивоа: 1. из стројаре, са ормара ручног управљања (ОРУ) 2. из команде, са командног пулта (КПУ) и командне плоче (КПЛ) 3. из подручног центра управљања (ПЦУ) Требиње Избор управљачког мјеста се врши на командном пулту преклопком и на ормару ручног управљања преклопком са кључем. Из ПЦУ ће бити могуће управљање расклопним апаратима постројења 110 kW и 20 kW, те покретање и заустављање агрегата. Заштитом су обухваћени: турбина, генератор, блок трансформатор, постројење 110 kW и 20 kW, властите потрошње и расхладни систем. Предвиђене су све електричне заштите блока које су уобичајене за ове снаге агрегата. Заштите су статичке изведбе и смјештене су у ормарима који се налазе у релејној просторији у командној згради и на коти монтажног платоа у стројари.

Број турбина : 3 (три),
Тип турбине : Fransis, са вертикалним вратилом,
Номинални проток : 18.33 m³/s,
Максимални бруто пад: 363,76 m,
Максимални нето пад (при Q = 9,2 m³/s): 362,96 m ,
Максимални нето пад (при QЕ=55 m³/s): 320,25 m ,
Номинални нето пад: 331,25 m,
Конструктивни нето пад: 331,25 m,
Номинална снага турбине: 54.680 kW,
Номинални број обртаја: 600 min-1,
Кота прага одводне воде: 471,00 mnm,
Кота доње воде при QЕ=55 m³/s: 474,00 mnm,
Кота осе турбине: 469,00 mnm,
Снага генератора на прагу: 53.050 kW,
Укупна снага хидроелектране: 159,15 МW,

Могућа производња ХЕ Дабар одређена је праћењем низа хидролошких података у 40-тогодишњем периоду (од 1926. до 1965.) на бази декадних вриједности дотицаја; те датих карактеристика постројења; као и утицаја ХЕ Дабар на повећање производње електричне енергије и снаге на низводним електранама система ХЕ на Требишњици. На основу енергетских анализа прорачуном структуре могуће производње по тарифном систему и вриједности снаге, добија се властита производња ХЕ Дабар од 262,5 GWh годишње, а утицајем на низводне електране додатних 221,4 GWh годишње. Значи да је укупна могућа прозводња 483,9 GWh годишње, што се сматра укупним енергетским ефектима добијеним изградњом ХЕ Дабар. Примјеном тарифних ставова на да дату производњу и допринос на снагу, узимајући у обзир "вишу" и "нижу" сезону, може се израчунати укупан приход ХЕ Дабар на износ од 31.660.935 USD. По одбитку умањења за трошкове преноса од 6% и умањења за посебан савезни порез на промет од 3%, ХЕ Дабар ће остваривати нето укупан приход од 28.868.440 USD уз јединичну цијену од 0,059 USD.

Прорачуни могуће производње ХЕ Дабар су извршени уз коришћење свих расположивих подлога. Резултат рада је могућа производња ХЕ Дабар, као и утицај на низводним, већ изграђеним електранама. Прорачуни се базирају на слиједећим подацима: вриједности декадних природних дотицаја на профилу захвата ХЕ Дабар за 40-годишњи период осматрања, тј. од 1926. до 1965. године основни технички параметри ХЕ Дабар постављени захтјеви за специфичним начином коришћења акумулационог базена, те захтјеви за обавезним испуштањем одређених количина воде, дефинисаних по количини и мјесечној (сезонској) динамици. С обзиром да утицај ХЕ Дабар на производњу већ изграђених, низводних електрана у систему ријеке Требишњице, представља једну од најзначајнијих енергетских карактеристика тих електрана, проведени су и прорачуни повећања њихове могуће производње. Као резултати ове анализе добијене су слиједеће годишње производње: ХЕ Дабар (властита производња) - 270,60 GWh, од чега је константна енергија 31,80 GWh утицај ХЕ Дабар на низводне ХЕ - 227,90 GWh, од чега је константна енергија 136,10 GWh Према изложеном укупна властита производња ХЕ Дабар са утицајем на низводне електране је 498,50 GWh/god, од чега је константна енергија 167,90 GWh/god.

Изградњом хидроелектране, односно одговарајућег акумулационог базена настају значајне промјене у природном еко-систему. Зависно од конкретне ситуације, те промјене могу имати позитиван или негативан карактер. У циљу предвиђања (прогнозе) будућих промјена, које ће настати као посљедица изградње објеката и формирања акумулационог базена, неопходно је још у фази истраживања и пројектовања детаљно дефинисати нулто стање. Због тога се на ширем простору горњих хоризоната ријеке Требишњице (гдје спада и ХЕ Дабар) дужи низ година истражују и осматрају слиједеће појаве: хидролошке и метеоролошке појаве физичко-хемијске и бактериолошке карактеристике воде културно-историјско наслијеђе начин обраде земљишта и културе које се користе социолошке појаве просторно-урбанистички аспекти водопривредни и други проблеми са водом проблеми који настају као посљедица недостатка воде за водоснабдијевање и наводњавање. Подаци прикупљени у току ових истраживања обрађени су и интерпертирани у студијама: 1. Вишенамјенско коришћење воде Горњих хоризоната ријеке Требишњице 2. Посебни Просторни план читавог подручја и просторни планови појединих општина. Генерално се може коснтатовати да ће изградња ХЕ Дабар са својим акумулационим базеном, као прва хидроелектрана у склопу Горњих хоризоната, значајно оплеменити простор. Наиме, акумулација се формира на простору који је и у природним условима често био плављен у влажном периоду, а потпуно безводан у сушном периоду године. Задржавањем воде у акумулацији ХЕ Дабар, омогућава се наводњавање слиједећих пољопривредних површина: подручје Дубрава 5150 hа (9,40 hm3 воде) Дабарско поље 3150 hа (3,00 hm3 воде) Потребне количине воде за остале пољопривредне површине, као и за водопривредне потребе, обезбиједиће се се кроз ХЕ Дабар, али тек након изградње акумулације "Заломка" која ће се формирати у склопу ХЕ Невесиње, односно узводно од ХЕ Дабар. Водопривредном дозволом која је добијена за изградњу ХЕ Дабар, као и другим договорима и споразумима са сусједним општинама дефинисани су сви потребни услови и начин коришћења вода. Такође су дефинисане локације будућих привредних градилишта, као и потребних градилишних насеља. Као прва фаза побољшања режима вода ријеке Брегаве у подручју града Стоца у оквиру градње ХЕ Дабар предвиђена су средства за смањење губитака воде у природном кориту ријеке Брегаве на потезу узводно од Стоца. Са сигурношћу се може претпоставити да ће изградња ХЕ Дабар, односно формирање акумулације, повољно утицати на квалитет водотока Заломка, чији је ранг квалитета висок и у природним условима. Нове водене површине имаће повољан утицај и на развој рибарства, лова, туризма, и свакако ће обогатити природни, сурови крашки пејзаж.